„Узмете семе неког дрвета и посадите га  мешавину земље и хумуса, у половину коре од наранџе или какву сличну малу полулопту, перфорирану на више места. Како се биљка развија и пушта коренов систем, ви одсецате све веће жиле а остављате слабије... На тако ослабљеном кореновом систему, дрво се развија задржавајући форму и карактеристике нормалног стабла али остаје патуљасто...“

Овако, упроштено, изгледа упутство за стварање бонсаи дрвцета...

Као код биљака и један народ има свој коренов систем, стабло и младе изданке.

Коренов систем једног народа представља његова историја, традиција, обичаји... Људе који размишљају као ја Неки често називају „назаднима“ и „људима из прошлости“ јер је Њима стало само до „светле будућности“ и Они „гледају само унапред“...

Ја се потпуно слажем да треба увек ићи на ту страну коју Они заговарају, потпуно се слажем да је напредак, и то свакодневни, најбитнији за нас... Међутим, није лоше, штавише, преко је потребно окренути се уназад и чврсто се везати за своје корене!

Наш коренов систем је прилично оштећен и запрљан непрекидном репресијом над њим, секли су жиле сви „највећи синови нашег народа (о народностима и да не говорим)“, секли су му жиле и разни „душебрижници“ после њих, знате оно - Историја почиње од мене!

О неким жилама тог кореновог система нисмо смели да причамо јавно, ни данас није баш препоручљиво, а они који су причали, као ја, често су осетили све „пестициде“ који су које су „вредни ратари“ употребљавали...

Mожемо ми гурати само напред, напред али се бојим да ћемо постати БОНСАИ НАРОД, симпатичан за гледање а Бога ми и за трговину... БОНСАИ је доста скуп, али је ипак само украс....

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4